Miroslav Mika Antic - Bosonoga pesma

Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crni. 
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove 
ja umem u svakoj kapiji da napravim juni, 
i nemam obicne srece i nemam obicne grehove. 

Podelicu sa tobom sve bolesti i zdravlja. 
Zavoli moju priliku sto se tetura niz dan. 
Sutra nas mogu sresti ponori ili uzglavlja. 
- Svejedno... lepo je nemati plan. 

Lepo je ne biti ni cinovnik ni doktor. Uputi 
telegram mome ocu: "Postoji tuzna divota 
vas sin ne ume ljude da spasava od smrti, 
on, znate, spasava od - zivota..." 

Zavoli trag moga osmeha na rubu case, na cigareti, 
i blatnjav hod duz ulica koje sigurno nekuda vode. 
Bicemo suvise voljeni ili suvise prokleti. 
Budi uz mene kad odem.

Meša Selimović

Sve bi se u životu moglo izdržati za kratko, i da budeš dobar, i hrabar, i pažljiv, ali život ne traje kratko, a ništa ti ne može postati teško kao obaveza koju sam sebi nametneš u jednom času slabosti ili oduševljenja. Stid te da odustaneš, muka da istraješ

Meša Selimović

"Nevješt sam razgovoru sa ženama, pogotovu sa ženama njene ljepote i njenih godina. Oko trideset, čini mi se. Mlade djevojke zamišljaju život i vjeruju riječima. Starice se boje smrti i s uzdahom slušaju o raju. Ovakve znaju vrijednost svega što gube i dobijaju, i uvijek imaju svoje razloge, koji mogu biti čudni, ali su rijetko naivni."
(Derviš i smrt)