Evo
me u zemlji u kojoj žive ljudi koji nemaju glavu. O da, stvarno su bez
glave. Vrlo teško se dolazi do te zemlje, i zemlja je lepa, i sve bi
bilo lepo da nema tog glupog pravila.
Evo o čemu se radi. Da bi u zemlju ušao moraš da imaš dozvolu vlasti, naravno. Ali da bi u zemlji ostao moraš stalno da ponavljaš: „Ja nemam glavu, ja nemam glavu.” Dok to pričaš sve je u redu, nikoga nije briga ko si. Ali čim prestaneš, svi počnu da upiru prstom u tebe i da viču: „Evo ga stranac, evo ga stranac!”
I moglo bi tu još štošta da se doda, ali evo ih bezglavi, idu prema meni. Ja nemam glavu, ja nemam glavu, ja nemam glavu...
Evo o čemu se radi. Da bi u zemlju ušao moraš da imaš dozvolu vlasti, naravno. Ali da bi u zemlji ostao moraš stalno da ponavljaš: „Ja nemam glavu, ja nemam glavu.” Dok to pričaš sve je u redu, nikoga nije briga ko si. Ali čim prestaneš, svi počnu da upiru prstom u tebe i da viču: „Evo ga stranac, evo ga stranac!”
I moglo bi tu još štošta da se doda, ali evo ih bezglavi, idu prema meni. Ja nemam glavu, ja nemam glavu, ja nemam glavu...
Нема коментара:
Постави коментар